Bor

08/16/2017

Dolazak u Bor i deset braka

Prvo je on diplomirao, a ja apsolvirala, tako da smo se vratili u Bor. On je radio preko omladinske zadruge, ja sam radila kućne poslove,čuvala dete i spremala,.

On je u svom blogu opisao to kao samački život, negde smo se zaturile ćerka i ja koje smo delile sa nji mistu sudbinu bede.

Nismo imali problema, lepo smo se slagali, delili parče hleba i paštetu, ponovo osetili ljubav koju smo negde zaturili, i bili srećni. Ponekad me je hvatala ljutnja, jer mi nije pomagao u kući, onda bih mu to prebacila, a on odgovarao da on ne nosi suknju, i da su to ženski poslovi. U tim trenucima činilo mi se da me ne voli, da ne želi da bude sa nama, da me ne poštuje.

1990 zaposlio se u RTB-u, kao prvo fizički radnik, a onda kao tehničar, i ako je imao fakultet. Većih problema nije bilo, siromaštvo nas je pratilo, ali mi smo bili srećni, pa sam se i ja popravila i zaokruglila. Moj izgled, privlačio je pažnju i kod muškaraca i ali i kod žena, izazivao je ljubomoru kod njega, ali ja to nisam primećivala, jer me nisu interesovali ni tuđi komentari, ni tuđi pogledi.

Sam mi je ukazao da me sve više i muškaraca i žena odmerava. Ja sam videla samo njega i želela da lepo izgledam samo zbog njega.

U tom periodu sam ponovo ostala trudna. Suprug nije pokazivao želju da ima sa mnom još jedno dete. Otišla sam sa namerom da mi lekar pomogne da donesem odluku, da dete zadržim bez obzira šta moj suprug mislio o tome. Lekarka mi je rekla da može da otvori karton, ali da sa trudnoćom nešto nije u redu, i da i ako je održim da će dete imati problema. Suprug i ja smo odlučili da je ne zadržimo. U toku abortusa, prema njihovim komentarima, mislim da se nije radilo o lošem plodu, već o bliznačkoj trudnoći.

Međutim, sreća nas nije napuštala, nije mi bilo teško da vučem sa pijace, 3 km pune torbe, i ćerku koja je imala 4 godine. Nije mi bio problem ni da čekam u redovima u vreme inflacije, za hleb, brašno, ulje, novac u banci, a kasnije i kod starog kupatila po ciči zimi sa malim deteto. On nikada nije stao u red. Nisam umela sa njim, nisam umela da od njega napravim domaćina, da mu se približim, da mu pomognem da se otvori, da počne da razgovara sa mnom, i kajem se zbog toga.

Od 1992, pod uticajem kolega sa posla počeo je da pije, rakiju, da sa posla ne dolazi pravo kući, a i kada dođe dođe toliko pijan da ne zna koje je doba dana. Nije mu postavljen ručak, i što spavamo, a on je došao u 3 ujutru, a ne u 3 popodne sa posla. U početku sam pokušavala da mu kažem koje je doba dana. Onda sam počela da ga provociram, besnim, moj opaki jezik, me je branio da ponovo ne budem povređena. Nisam umela da zaustavim zlo alkohola.

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds