dve vijuge i bolest majke, licemerstvo

08/16/2017

Posle Uskrsa 2012. Godine moja svekrva je šlogirala, i došla da živi sa nama. Svojom ljubomorom, strahom od starosti, zavišću, doprinela je pogoršanju naših odnosa. Ponašala se pogotovu dok je bila nepokretna kao da sam ja kriva što je šlogirala, a ja sam tada uzela sve slobosdne dane da bih bila uz nju, da bih je presvukla oprala, i nikada se nikome nisam požalila, Dizala sam je i ako je bila 30kg teža od mene. Ona je prestala da jede, jela je na silu i svađu, tako da je smršala 15 kg. Njeno ružno ponašanje ispoljavalo se samo kada smo bile same, kada suprug dođe kući, sve se menja za 360 stepeni. Njena ćerka je htela da je smesti u dom ja sam se pobunila, i primila je kod sebee, iz najbolje namere, a ne da je maltretiram, kako mi se sada prebacuje, jer ona drhti od strah od mene.

Kad god bi mi trebali negde da pođemo, retko smo izlazili zajedno, sem na dve slave, bila je ljuta, što je ostavljamo, tako da i ono što joj ostavim da jede, ona ne samo da ga ne pojede, već neće ni u frižider da ga stavi. Sećam se da ceelo pečeno pile, koje sam spremila da ona jede, jer mi idemo na slavu, nije htela ni da ga jede, niti ga je stavila u frižider, tako da je završilo u smeću, jer se pokvarilo.

Pokušala sam da mu ukažem na ružno ponašanje, ali je ružno ponašanje pripisano meni. Trudili smo se da je podignemo iz invalidske  stolice, i da joj ne atrofiraju mišići dok sačeka red da ode na rehabilitaciju. Suprug ju je šetao po kući, a onda smo vežbali i silaženje niz stepenice, ubrzo je počela da se pomalo kreće. Vozili smo je na kontrolu u Zaječaar, i ostavljali u njenoj sobi dok ne završimo svu papirologiju, i ne podignemo lekove, odnosno terapiju koja joj je prepisana. Pokušala sam da mu ukažem i na to da svaki put kada se vratimo iz Zaječara ja nađem po nešto u kući, iglu u mom jastuku, a nikada ne ušivam ništa u spavaćoj sobi, konce u kutiji sa njegovim čarapama, konce u našem vešu, isečen, moj veš, njegov veš, čak i parče njegovog veša sa koncima koje se uklapalo sa rupom, na njegovom vešu.

Kada je otišla u Gamzigradsku banju, svaki dan smo išli u posetu, bez obzira koliko je to loše uticalo na naše finansijsko stanje. Ni tamo nije htela da jede, ništa ne voli, i ako je dete sa sela, ne voli krompir, ne voli pire, ne voli boraniju, ne jede grašak. Odnosili smo joj voće, i keks, sok. Što god je htela ja sam vršila pritisak na Zorana da joj kupi, a na kraju ispalo je da o njoj brine njena ćerka, i da nije bilo nje ona bi umrla. Ćerka joj živi u Beogradu. To sam napisala jere me je bolelo, a ne zato što očekujem neku zahvalnost. Što sam se ja više trudila, to je moj suprug bio gori prema meni.

Počeo je da me vređa da sam zlobna, zla, sebična, da mrzim njegovu majku. Ja sam počela da potvrđivala svaku njegovu uvredu, jer kad god sam iznosila činjenice i rgumente da pobijem njegove tvrdnje, bivalo je sve gore.. Kajem se što nisam pokušala da potražim stručnu pomoć, kada već nismo umeli da razgovaramo normalno. Sve više smo se udaljavali.

Učestalo je počeo da sanja erotske snove, zbog čega sam je izlazila iz kreveta i odlazila u dnevnu sobu. Počeo je u snu da zove Majo, ili tako nešto. Jednom je u toku obavljanja bračnih dužnosti rekao Majo ljubavi, a ja nisam htela da prihvatim to kao činjenicu, već sam u svojoj glavi okrenula to kao moja ljubavi. U ovom periodu novac ne znam gde je trošio, a ja sam bila u kreditima.

Zamena dana za noć se nastavila,.odlazio je u krevet oko17 h i 30 minuta, posle ručka, a ustajao u 1, 2, ili 3 h, po ponoći. Kasno ručamo jer on sa posla dolazi oko 16h do 16h i 30 minuta. Svađe, mržnja, bes, nastavlja se, potenciran sa njegove strane. Ja sam dva meseca bila na godišnjem odmoru, i koristila slobodne dane da negujem njegovu nepokretnu majku, pomogla da se ubrza smeštaji u Gamzigrad na rehabilitaciju, pomagala joj da prohoda, presvlačila je, kupala, . Kada je smeštena u banju, išla sam svaki dan sa njim u posetu. a od njega dobijala sam samo podstrek za svađom. Novac je ponestajao, pa sam ga pitala da li moramo svaki dan da idemo, da li to može da se proredi. Njegov bes i mržnja, bili su toliki, da je pronalazio sitnice da se svađa, da mi prebacuje, da me optužuje za lukavost, spletkarenje, laganje, varanje, zlo, zavist, ljubomoru, licemerstvo.

Ja sam se iz dana u dan iz meseca u mesec, iz godine u godinu, od 2006. godine do 2013. godine osećala sve usamljenija, sve napuštenija, sve nezadovljnija, izdana, izneverena, odbačena, ponižena, povređena, nisam videla izlaz. Svaki put kada bih ga uhvatila pod ruku, gurao mi je ruku, pod izgovorom nemoj da se tegljiš, išli smo ulicom kao da smo kolege sa posla, a ne bračni drugovi. Sve više tajni je bilo među nama, sve manje bliskosti, poverenja, manje ljubavi, pogotovu sa njegove strane. Zajednica više nije postojala, ja sam lagano umirala. Kajem se zbog svojih slabosti.

Naredno upozorenje od Boga da treba nešto da preduzmem i spasim svoju dušu, došlo je u periodu 2011/12, u vidu sve češćih bolesti, grla, uha, loše krvne slike, visokih leukocita, kada su čak krajem 2012, posumnjali na leukemiju. Tada nije pošao samnom za Beograd, otišla sam sama. Na svu moju sreću, dijagnoza nije potvrđena, ali i ja nisam shvatila da je to Božje upozorenje da trebam da se krstim, da bih spasila porodicu i brak.

Dok sam ja i vikendom radila, da bih  završila poslove, ne pravdam sebe, i da bih pobegla od nepodnošljive situacije u kući, on je majku vodao po jezeru, Rtnju, Zlotskoj pećini, nijednom me nisu pozvali da pođem sa njima. Sve češće je bio odsutan sam, na terenu sa detektorom, ili u branju bilja takođe me nije pozivao da pođem sa njim. Jednom prilikom sam mu rekla da ja nisam njegova kurva koja čeka da pobegne od žene, i dođe da je pojebe, već da sam njegova žena, prema kojoj treba da ima malo poštovanja, a ne da je zanemaruje. Prvi deo rečenice našao se na blogu, o kom ću pisati nešto kasnije, ali ne kao rečenica koju sam ja izrekla, već kao rečenica S.

Svekrva je po izlasku iz banje nastavila da živi kod nas do leta 2013. godine. U 2013. godini njegov odnos prema meni se pogoršao, počeo je sve više da me tretira kao stvar, da se sa majkom dogovara, oko kupovine, čak i oko kupovine auta. Ja više nisam bila domaćica kuće, moje mišljenje ne samo da se nije uvažavalo, već se nije ni tražilo, njegov novac je bio samo njegov koji je trošio kako je hteo. Više puta sam pokušala da mu ukažem na ponašanje, ali je govorio da sam pijanica alkoholičarka koja mrzi njegovu majku. Tada smo zajedno pili flašu piva od 2l, s time što bi on popio veše a ja manje, i odlazio oko 18h u krevet. Ustajao noću, iI uz vino prvo kafena šoljica, a onda se količina alkohola povećavala, do skoro 1l, visio za računarom, na raznim društvenim mrežama.

Te godine, u martu,  je i Danica diplomirala. Trebali smo krajem marta da idemo na odbranu njenog diplomskog. Pao je veliki sneg dan pred polazak. Moja svekrva nije htela da ostane u stanu, dva dana, već je sebično i tvrdoglavo zapela da ide u Zaječar, dok smo mi u Beogradu. Po kijametu su krenuli kolima, i sleteli sa puta. Jedva sam preko svojih kolega iz preduzeća organizovala da terenskim vozilom izvuku vozilo, i da stignemo na autobus, za Beograd. Kada me je pozvao i rekao šta se desilo, rekla sam mu da je sada dosta, sa ispunjavanjem želja nerealnih njegovoj majci i njenog sebičluka, kao i njegovog Edipovskog trčanja za njom. Da jednom treba da i Danica da bude na prvom mestu, da je to njen dan, i da ako ne stigne do 14h i 15 minuta, da već 28 godina ima svoju porodicu o kojoj ne brine, i da ću se ovaj put sigurno razvesti.

Bes i ljutnja, i osećaj ponovne izneverenosti i izdanosti, ovaj put Danice nisam mogla da prećutim. Kajem se zbog svega što sam u ljutnji izgovorila. Inače nikada do ove godine, nisam Danici dozvolila da ružno priča o njemu, i kada je besna bila, govorila sam joj da joj je on otac i da treba da ga poštuje.  Ona je po profesiji psihoterapeut, završila je psihologiju, a potom i 4 godine rept-a, tako da joj ja više ne mogu ništa reći, vidi mnogo više od mene. Godinama je vršila pritisak da se razvedem, ja sam htela da sačuvam porodicu po svaku cenu. Ne kajem se što sam praštala i prelazila preko mnogo čega, što sam htela da ostanemo na okupu, kao porodica, kajem se što nisam umela znala, kako to da uradim na pravi način, kako da na funkcionišeno kao zajednica, porodica u kojoj je sreća i ljubav, grešna sam i moram da se pokajem i okajem svoje grehe, zato verovatno i toliko boli.

U avgustu 2013. Godine moja svekrva je dobila i rak na materici. U oktobru je bila na zračenju u Kladovu. Svaki dan u početku, a onda usled mog insistiranja, proređeni su odlasci, jer je para za benzin i ostale potrebe bilo sve manje. Mržnja i bes su narastali. Isplatila sam kredit, uzet na 3 godine, isplatila karticu, jedva se izvukla iz dugova.

Koliko je brinuo o majci da sam ja, po njenom  izlasku iz bolnice uzela slobodne dane da bih brinula o njoj nepokretnoj, išla u Zaječar po lekove, sređivala za banju i rehabilitaciju, dok je on svoje dane čuvao do njenog odlaska u banju. Koristio ih je posle da bi se bio intiman sa svojom ljubavnicom, muslimanskom cigankom sanelom, on koji je pravoslavni mvernik.

U kući si bio netrpeljiv prema meni, sve što ja uradim ili ne uradim,ti je smetalo, stalno si besneo, bio neraspoložen. danju si spavao a noću ustajao, posle 24 h.

Smejao si se računaru, monitoru, nas nisi ni primećivao. Nisam ti bila ni dovoljno lepa, ni dovoljno mlada, ni dovoljno pametna. Želeo si toplinu, tražio je u drugim ženama. Jesu li ti pružile ljubav i toplinu koju sam ti ja nudila, a koju si tako surovo i hladno odbacio. Smetao ti je moj dodir, sve češće sam imala utisak da ne vodiš ljubav sa mnom već sa nekom drugom. Emotivno gladna, nisam više imala snage i pokušala sam da završim našu priču na jedini tada mogući način, nisam videla drugi izlaz, nisam mogla da živim ni sa tobom nio bez tebe. Preživela sam nažalost, i izgradila zid, zid za koji sam mislila da je dovoljno čvrst da me zaštiti, da se ne može srušiti, i da me ništa više ne može povrediti.

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds