Elektra, edip i dve vijuge, greh

08/16/2017

Od dvadesete do tridesete godine braka

Moj posao geologa je inače je sastavljen od rada u kancelariji, ali od rada na terenu. U to vreme, 2004/05, često sam išla na teren, silazak u jamu bio je skoro svaki drugi dan. Dolazila sam mrtva umorna ali, nije niko hteo da mi pomogne oko kućnih poslova. Moje nezadovoljstvo je narastalo kao kvasac, nisu hteli, mogli ili ja nisam umela da im pokažem da sam ljudsko biće od krvi i mesa, i da ne mogu sve sama, da i ja imam granicu izdržljivosti. Pucala sam po svim šavovima, bes je rastao, svađe takođe. Kajem se, kajem se što nisam umela pre svega suprugu da ukažem koliko je moj posao težak, da na fin i lep način kod njega probudim poštovanje, razumevanje.

Mom suprugu sve druge žene, bile su bolje, vrednije, pametnije, lepše, bolje domaćice, bolje u poslu koji rade, i da ja ne vredim ništa, počeo je da stvara predrasude o meni, uopšte me nije poznavao. Prestao je u meni da gleda ženu, nije video moj izgled, niti  sam ga više privlačila. Mada je i dalje primećivao poiglede drugih muškaraca, smetale su mu izjave i žena i muškaraca, da su mislili da nemam više od 35 godina, smetalo im je kada su se čudili oadkle mi toliko velika ćerka, jesam li se udala na 15 godina, da bar deset godina mlađe izgled u odnosu na godine koje sam imala. Nisam našla načina da moj muž stvori novo mišljenje o meni, da shvati koliko zaista stvari radim i u kući i na poslu, umesto što tzoga terala sam inat, i govorila mu da je pravu, i vikala i besnela na njega. Nisam pokazala svoju pravu ja, svoju ranjivost, ogolila dušu, pokazala kolika je moja ljubav prema porodici, njemu, detetu, već sam se sakrila, branila uvredama, i lošim ponašanjem. Na uvrede odgovarala uvredom, na povređivanje, još većim povređivanjem. Ponašala po izreci oko za oko, zub za zub.

Novi problemi, odnosno loša finansijska situacija, približavanje ćerkinih za studija, doneli su i nove probleme. Sve češće smo se svađali, on je često govorio kako nema para za ćerkine studije psihologije, u Beogradu, i neka studira u Boru

Ti kome odeća nikada nije bila važna, počeo si da se doteruješ, da koristiš dezodorans. Opet sam pitala šta nije u redu, u čemu je problem?

Jednom sam izašla sa tobom kasno uveče u tvoju nazovi šetnju, gura si i vrištao da se vratim kući. Više nisam izlazila, ali je sumnja rasla, mada sam zavaravala sebe da se radi samo o flertovanju i verbalnoj prevari, a ne ostvarnoj fizičkoj..

Da bih dopunila novac potreban da se školuje, počela sam sve više da radim, po podne, uveče, vikendom , i počela sam da zanemarujem muža. Suprug je sve više tonuo u pošast društvenih mreža i alkohola, pivo po podne, pa popodnevno spavanje od 17h do 00h, a onda ustajanje oko 00h, kada bih ja legla da spavam. Odlazio u šetnju koja je trajala najmanje 1 h, a onda na društvenim mrežama uz kafu i vino do ranih jutarnjih sati, obično se vraćao u krevet oko 2 ili 3, 4h, a onda ustajao ponovo u 5, ili 6h. Nekoliko puta sam pošla sa njim, ali je on vikao i besneo na mene, kao da mu smetam.

Bila sam nemi posmatrač, što nisam videla da srlja u propast. Sve više si pio. Prvo bi popio flašu od 2l puva, ručao i legao da spavaš, a preko noći, kad ustaneš posle kafe da te razbudi, pio si vino. Prvo je bila kafena šoljica viva, pa pa pola čaše, zatim čaša, dok nije stiglo do 1l vina. Trajalo je godinama (5 godina), ja više ništa nisam pitala, zakopala sam se u posao, i alkohol. Ako ga ne možeš pobediti a ti mu se pridruži. Počela sam i ja da pijem zajedno sa njim, 2008. godine.

Te godine počeo je redovno da ide u Crkvu, i mislila sam da će stvari početi da se sređuju, nije bilo tako. Sve duže si se posle nedeljne liturgije zadržavao u gradu pod izgovorom da piješ kafu u poslastičari, sa bratom iz Crkve ili sam.

Sumnjlala sam ali sam potisnula želju da odem i proverim sa kim si.

Pritisak ponovnih otpuštanja, nedostatak novca dovodio je do novih frustracija. Osim loših odnosa u kući, počele su i kolege da mi smetaju. Sve češće nezadovoljstvo na poslu, probleme, loše međuljudske odnose na poslu, donosila sam kući, zanemarivala muža. Na poslu sam počela da trpim sve veća podmetanja, klevetanja, ogovaranja, zbog mog naraslog ega. Počela sam da kod supruga, i nekih bližih prijatelja, ogovaram kolege, na poslu sve manje da ih poštujum, sebe pravdala time da i oni mene ogovaraju, klevetaju, da mi podmeću, zavide. Kajem se što sam to radila, kajem se što nisam ozbiljno shvatila Božje upozorenje, što sam sudila, a nisam sudija. To mi je počelo da smeta, i rekao mi je nisam ti ja ni mama, ni tata, ni strinka.

Da tragedija i propast porodice i braka se nastavi, ja sam počela da sarđujem sa kolegom koji je 12 godina mlađi od mene. Po naređenju pretpostavljenih trebala sam da ga uvedem na u posao. Nisam na njega gledala kao muškarca, ali je to izazvalo ljubomoru kod mog muža, koja je rasla iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

Nisam primetila i nisam ozbiljno shatila njegovu ljubomoru, nisam primetila njegove veze, što nisam obratila pažnju šta piše, i kako se oseća.

Videla sam folder dve vijuge, ali i ako sam želela nisam zavirila jer to je tvoja intima. Bolje da jesam Počinju sumnje, pripisivala sam ih svojoj ljubomori. Svoju znatiželju, radoznalost, povremeno nepoverenje, potiskivala sam, i nisam ti prevrtala čak ni džepove.

Nezadovoljstvo na poslu, preopterećenost poslom, koji sam sama sebi nametnula, zato što nisam umela da kažem da ne mogu da stignem sve sama, što sam mislila da samo ja umem da uradim i završim posao, jer nisam znala svoje granice, doveli su do toga da nisam stizala da ispoštujem rokove, sve više sam radila, malo spavala, svega 4 do 5h. Nastavila sam da pijem, navodno da bih mogla da zaspim, jer od premora i bolova u leđima nisam mogla da zaspim.

Naredno Božje upozorenje, stiglo je početkom 2009. godine, u obliku dvonedeljne totalne nepokretnosti, i vrtoglavica, zbog kojih nisam mogla da samostalno podignem glavu, niti da ustanem iz kreveta. Suprug je tih mesec dana bio divan prema meni, ali kasnije se nastavilo po starom. Sa ćerkom sam se čula, svakodnevmo, i razmenjivale smo poruke, skoro svake večeri.

Krajem 2009. godine, poslali su me na službeni put sa napred pomenutim kolegom, u Zambiju, na 10 dana. U njegovoj glavi, zatrovanoj alkoholom stvorila se slika moje prevare. Klela sam se pred Ikonom Svetog Aleksandra Nevskog, da nikada nisam imala ni sa jednim muškarcem ništa, od kako smo nas dvoje zajedno, ne od kada smo u braku, već od početka našeg zabavljanja, 25 godina sam mu tada bila verna. Nije mi verovao jer nisam bila krštena. i ovo se našlo na blogu, o kome ću kasnije pisati, ali ne da je mene terao da se zakunem već S.

Prvi put kada sam posumnjlala da ima druge žene (2010 godine), jer te ja više nisam  uzbuđivala, rekao si da ne brinem, da te seksualno jako privlačim, da je to u zvojoj glavi, i da si samo moj.

Noću je počeo da sanja erotske snove, mada nije prestajao da obavlja bračne dužnosti, i ako sam ja sve češće imala utisak da ljubav ne vodi sa mnom, već sa nekom drugom. Imao je u nekom periodu i problem sa potencijom. Pitala sam ga šta je u pitanju, rekao je da je to njegov problem, a ne moj. Tada nisam sumnjala na drugu ženu, sada sumnjam da je imao drugu ženu. Ubrzo sam pronašla među njegovim stvarima tablete za potenciju. Nemam običaj da preturam po njegovim stvarima, ali tada brišući prašinu, oborila sam neke papire u knjige, ispala je i tabla sa desetak tablet. Našla sam namenu tih tableta na internetu.

Kajem se što se nisam suočila sa problemom, već kao kukavica pobegla, što sam verovala u ono što sam ja htela da bude, a ne u ono što jeste i ako je sve ukazivalo na propast braka i preljubu.

Pakao braka se nastavljao stalnim optužbama i besom, obostranim. Ponekad bih pomislila u sebi, iz besa i ljutnje crk̕o, da Bog da, a onda bih odmah povlačila svoje reči, kajući se što sam to u opšte i pomislila. Bežala sam na posao, i alkohol, preuzimala na poslu sve više obaveza, što me je koštalo zdravlja. Kajem se što se nisam posvetila porodici umesto poslu, što nisam prihvatila i priznala sebi šta se događa, i preduzela nešto što bi povratilo sreću i radost u našu porodicu, što se ni tada nisam krstila.

Tuga i depresija su me obuzimale, izbrisao mi je prvo osmeh, a zatim oduzeo i radost življenja, sreću.. Mislila sam da u mojim očima vidi svu tugu zbog neuzvraćene ljubavi, on je to tumačio mržnjom. Jedina svetla tačka bila je ćerka, ona mi je donosila radost. i dalje smo se čule svakodnevno i razmenjivale poruke, ali njen bes prema ocu je i dalje postajao i bio toliko veliki da bi jedva sa njim razgovarala, kada bih ocu dodala telefon.

Tada nisam znala da je ona sve znala, za blogove, profile na društvenim mrežama, njegovo ponašanje i pisanje i dopisivanje na faceboooku. Mrzela ga je, izražavala svaki vid nepoštovanja, netolerancije netrpeljivosti  ga i stalno navaljivala da se razvedem. Verovatno da je to osećajući napisao i u svom blogu Elektra.

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds