Bor dve vijuge

08/16/2017

Dolazak u Bor i deset braka

Prvo je on diplomirao, a ja apsolvirala, tako da smo se vratili u Bor. On je radio preko omladinske zadruge, ja sam radila kućne poslove,čuvala dete i spremala,.

On je u svom blogu opisao to kao samački život, negde smo se zaturile ćerka i ja koje smo delile sa njim istu sudbinu, bede.

Nismo imali problema, lepo smo se slagali, delili parče hleba i paštetu, ponovo osetili ljubav koju smo negde zaturili, i bili srećni, bar sam ja tako mislila. Ponekad me je hvatala ljutnja, jer mi nije pomagao u kući, onda bih mu to prebacila, a on odgovarao da on ne nosi suknju, i da su to ženski poslovi. U tim trenucima činilo mi se da me ne voli, da ne želi da bude sa nama, da me ne poštuje.

1990 zaposlio se u RTB-u, kao prvo fizički radnik, a onda kao tehničar, i ako je imao fakultet. Većih problema nije bilo, siromaštvo nas je pratilo, ali mi smo bili srećni, pa sam se i ja popravila i zaokruglila. Moj izgled, privlačio je pažnju i kod muškaraca i ali i kod žena, izazivao je ljubomoru kod njega, ali ja to nisam primećivala, jer me nisu interesovali ni tuđi komentari, ni tuđi pogledi.

Sam mi je ukazao da me sve više i muškaraca i žena odmerava. Ja sam videla samo njega i želela da lepo izgledam samo zbog njega. Njegova ljubomora je narastala, a on se branio tako što je otvoreno buljio i okretao se za drugim ženama.

U tom periodu sam ponovo ostala trudna. Suprug nije pokazivao želju da ima sa mnom još jedno dete. Otišla sam sa namerom da mi lekar pomogne da donesem odluku, da dete zadržim bez obzira šta moj suprug mislio o tome. Lekarka mi je rekla da može da otvori karton, ali da sa trudnoćom nešto nije u redu, i da i ako je održim da će dete imati problema. Suprug i ja smo odlučili da je ne zadržimo. U toku abortusa, prema njihovim komentarima, mislim da se nije radilo o lošem plodu, već o bliznačkoj trudnoći.

Međutim, sreća nas nije napuštala, nije mi bilo teško da vučem sa pijace, 3 km pune torbe, i ćerku koja je imala 4 godine. Nije mi bio problem ni da čekam u redovima u vreme inflacije, za hleb, brašno, ulje, novac u banci, a kasnije i kod starog kupatila po ciči zimi sa malim deteto. On nikada nije stao u red. Nisam umela sa njim, nisam umela da od njega napravim domaćina, da mu se približim, da mu pomognem da se otvori, da počne da razgovara sa mnom, i kajem se zbog toga.

Od 1992, pod uticajem kolega sa posla počeo je da pije, rakiju, da sa posla ne dolazi pravo kući, a i kada dođe dođe toliko pijan da ne zna koje je doba dana. Nije mu postavljen ručak, i što spavamo, a on je došao u 3 ujutru, a ne u 3 popodne sa posla. U početku sam pokušavala da mu kažem koje je doba dana. Onda sam počela da ga provociram, besnim, moj opaki jezik, me je branio da ponovo ne budem povređena. Nisam umela da zaustavim zlo alkohola.

Mene je počeo da posmatra kroz prizmu karakternih osobina moje majke i svoje majke, a obe  su “krasile”: egoizam, želja da sve bude po njihovom, mešanje i uređivanje tuđeg života, sebičnost, želja za dominacijom, manipulacija, kod moje svekrve još odlazak vračarama, i potreba za drugim muškarcima, za moju majku to nije dokazano. Mešanje moje majke, uređivanje našeg života, ako pri tome dodamo da smo zavisili od finansijske pomoći mojih roditelja, je bilo veliko, i direktno. Pokušavala sam i dan danas pokušavam da svoju majku postavim na svoje mesto, često reagujem povišenim tonom jer ona ne razume drugačiji način komunikacije. Otac je to radio na suptilniji način, bez povišenih tonova, ali su oboje pokazivali nepoštovanje prema mom mužu. Ja sam htela na silu da ih nateram da ga poštuju.

Ukazivala sam im na njegove dobre osobine, na ljubav prema ćerki, na to da je dodatno zarađivao popravljajući televizore, što znači da je brinuo o porodici. Nije pomagalo, videli su samo njegov alkohol, i njegov odbrambeni mehanizam prema njihovom lošem ponašanju. Nisam umela, verovatno sam bila mlada, a nije imao ko da me uputi, posavetuje, kada je brak u pitanju. Vapila za pomoć, potražila je kod psihologa, ali nisam išla do kraja, već odustala kod prve prepreke, zvane razgovor psihologa sa roditeljima i suprugom. Svi su odbili, jer sam ja ludača, histerična i samnom nešto nije u redu, a oni su dobri, i žele da mi pomognu. Iz tog perioda kajem se što sam ponekad, ne uspevajući da se iskontrolišem, svoje frustracije prenosila na ćerku. U tom periodu u vaspitanju ćerke, preuzela sam ulogu i majke i oca. Suprug je sve dopuštao, bez razmišljanja kako će se odraziti na karakter deteta i njen dalji život.

Njegova majka, otac i maćeha, radili su to mnogo lukavije, ne tako direktno kao moji, nisam umela da se izborim sa njihovim lažima, već sam ih vređala ili iznosila ružne stvari o njima, direktno svom suprugu, ne razmišljajući da ga to povređuje. Kajem se što nisam našla suptilniji način, da mu ukažem na spletke koje nam truju odnose i rasturaju brak.

Počeo je da sve češće koristi ruku kao argument, sve dok Ćerku koja je imala oko 6 ili 7 godina. Kćerka se probudila, čuvši kako me tuče i vuče po sobi, stala je ispred mene, i rekla nemoj da tučeš moju mamu, gurnuo je tako da je udarila u vrata, na svu sreću nije se povredila. Nije imao nameru da povredi dete, već mene, ili svoju mamu, kroz mene. Tada sam ustala, i rekla, sledeći put, ti ćeš me sada prebiti ni krivu ni dužnu, ali nisam sigurna da li ćeš se ti ujutru probuditi. Nakon toga dolazio je kući mnogo ređe, pripit, retko kada, gotovo nikada, potpuno pijan, smanjio je količinu alkohola na neku razumnu meru, tako da su se naši odnosi sredili. Počeo je da se bavi popravkom televizora, pa je i dobro došao i dodatni prihod u kući. Ponovo se sreća uselila. .Iskreno se kajem i zbog svog ponašanja, i zbog reči koje sam mu uputila, zbog pretnji. Ko sam ja da nekoga kažnjavam, ima za to ko je zadužen.

1995.godine, trebali smo zajedno sa mojom zaovom i njenom porodicom da letujemo na moru, s time da prvo zaova, ja i deca odemo ranije, a da nam muževi dođu kasnije, da bi deca što duže bila na moru, pošto su nam muževi imali mali broj dana kao prvi deo godišnjeg odmora. Svekrva je navodno dobila infarkt i ostala, čitava tri dana u bolnici. Moj muž je ostao da vi šta je sa njegovom majko, pa kasnije da dođe po dogovoru. Nije došao, stalno je nalazio izgovore, i znala sam da neće doći, a onda je usledio, pred kraj odmora, telefonski poziv moje majke koja mi je saopštila da se moj suprug provodi sa našim drugim venčanim kumom, njihovom školskom drugaricom, njenom sestrom, i njenom drugaricom, po kafićima, Rgotskom jezeru, i ostalim mestima. Jedva sam preživela do dana polaska. Nismo razgovarali do dolaska u Bor. Tada mi se kleo da nije imao ni sa jednom od tih devojaka ništa, da se kum udvarao. Molio me je da ga ne napustim, da me voli, da mu oprostim, i ja sam oprostila, mada iskreno razmišljala sam o razvodu, i pitala se još koliko puta će me izneveriti, izdati. Danica me je takođe molila da ne napupštam tatu. Ostala sam volela sam ga. i to sam često prebacivala kada se posvađamo. Svekrvu na konrolu vodili smo zajedno, doktorka nas je izbacila napolje i rekla da je hipohondor, i da su svi rezultati još u bolnici bili dobri, da nije imala nikakav infarkt. Kajem se što sam mu prebacivala, ako sam oprostila, trebala sam da ćutim i molim Boga za spas naših duša i spas porodice. Nisam to uradila i kajem se. Kajem se što sam tako često bežala od Boga I Crkve, krštenja, I ako sam ga često pominjala u mislima. Kako bi mi on pomogao, kada nisam bila krštena. Često sam ga I pitala koji je moj greh, za ovolike suze, sada znam, tada nisam shvatala, I kajem se što nisam shvatila, zašto se sve dešava.

1996. godine počela sam i ja da radim pa se i situacija smirila. Ponovo je zavladao mir i sreća u porodici, ali ne za dugo.

U tom nekom periodu, ja ne znam tačno od kada, moj suprug je počeo da se druži sa sada pokojnim kolegom, koji ga je sve više navlačio ponovo na velike količine alkohola (rakije), ostajanje ispred prodavnice da dopiju.

Problem alkohola i ponovno unošenje velikih količina alkohola, do1999. godine, i za vreme bombardovanja, prešlo je u svakodnevna opijanja. U vreme bombardovanja, pošto smo i suprug i ja dobili rešenja o radnoj obavezi, dete (13 godina), nam je ostajalo samo. Pokojna komšinica, Bog da joj dušu prosti, brinula je, o ćerki.

Mladić, koga sam napred pomenula, dolazio nam je u kuću, prema njemu sam se uvek korektno ponašala, ako sam spremala večeru, večerao je sa nama. Njegovo ponašanje prema meni je bilo puno nepoštovanja, prvo kao prema ženi svog kolege, jer me je smatrao ne domaćicom kuće, već kućnom pomoćnicom, ismejavao me je, provocirao, navodio mog supruga na greh, ukazujući mu na druge mlade devojke, terajući ga da izlazi u kafiće gde se okupljaju mladi, vodeći ga posle završene druge smene, ili u kafić, ili su pili ispred prodavnice,i na poslu se mnogo pilo.

Kada sam se ljutila, i govorila da je oženjem, da ima ćerku u pubertetu, mladić je odgovarao da im moj muž nije otac, i da može sa njima da se druži. Ja sam mu govorila da su i one nečije ćerke, on me je ismejavao, ko sam ja, Maxa može da nađe bolju i mlađu, kad god hoće. Mi smo tada imali 36, odnosno 37 godina. Suprug je odolevao , neko vreme, ali kako se približavao 40-toj sve više je popuštao pred zlom, počeo je da svraća u kafiće sa tim mladićem, posle druge smene. 

0 Comments Add your own

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me


Around here

Categories

Moji linkovi

Generalna

Feeds